Od trenutka kada je dovoljno zrelo da drži olovku u rukama u detetu se rađa umetnik koji neretko uspeva da nasmeje roditelje, bake i deke ili vaspitače svojim malim remek delima. Crtanje je jedna radosna, umirujuća i podsticajna aktivnost, nažalost, često potcenjena i banalizovana od strane odraslih. Međutim, umetnost deteta više je od same slike. Ona u sebi krije neverovatnu razvojnu snagu kao i ključ za upoznavanje sa onim što dete ne ume da nam kaže, a oseća, misli ili priželjkuje. Ono je pre svega, način i sredstvo izražavanja. Više o tome kako možeteda “dekodirate” crtež svog deteta pročitajte ovde. 

Ovaj teskt daće vam kratak uvid u to šta crtanje znači za vaše dete, kada se javlja interesovanje za ovu aktivnost i kako se ono kvalitativno menja uporedo sa rastom i sazrevanjem mališana.  

Crtanje je forma izražavanja svojstvena čoveku. Ona je posebno važna za dete koje ne može u potpunosti da se izrazi kroz reči, koje svakodnevno dolazi u susret sa velikim brojem informacija, koje uči i formira svoju ličnost. Kada crta dete na trenutak postaje svet koji stvara, u ovu aktivnost ulazi celim svojim bićem i otvara put ka razumevanju njegovih misli i osećanja. Koliko će dete crtati zavisi od samog deteta, ali i uslova u kojima živi i odrasta te senzibiliteta roditelja. 

Prvi “umetnički” koraci čoveka javljaju se već u prvoj godini života i nemaju nikakve veze sa slikarskim platnom, bojicama ili temperama. Iako na prvi pogled ne deluju povezano, umrljane hranilice, zidovi i podovi predstavljaju inicijalnu umetničku aktivnost zato što je pokreće isti ispitivački mehanizam kao i kod crtanja - istraživanje pokreta i njegove posledice. U najranijoj crtačkoj fazi, takozvanoj fazi šaranja, dete će crtajući upoznavati svoje pokrete i uživati u tome, istovremeno ispitujući svojstva predmeta koje u tom procesu koristi (olovke, krede, papir, i slično). U narednoj će fazi crtanje dobiti nešto opipljiviju stvaralačku notu.

Sada pokreti nisu više toliko važni. Dete uviđa da crtajući ostavlja trag na papiru, te namerno ponavlja određene pokrete u želji da “nešto nacrta”. Nakon što savlada crtanje horizontalnih i vertikalnih linija i spirala, tačkica i oblika, javlja se i prva reprezentacija čoveka (najčešće u vidu kruga sa linijama koje predstavljaju ruke i noge). Crtanje je i dalje proces koji je svrha sama po sebi. Dete crta ono što zna i oseća bez prethodne intencije da kreira konkretan prikaz. Sa oko 4 godine poželeće da nacrta životinje, pojave i predmete koje poznaje i koje voli. 

Crteži postaju sve kompleksniji i u sebi sadrže sve više detalja. Polako, dete ulazi u fazu u kojoj može da crta na zadatu temu. Ono počinje da imenuje svoja dela i pre samog crtanja. Detetov unutrašnji svet jasno se odražava na dela koje stvara bilo da je reč o emocijama i mislima, ili osobenostima faze razvoja u kojoj se nalazi (npr. nerazvijena spacijalna percepcija se odražava na nerealno prikazane prostorne odnose u crtežu). Sa polaskom u školu dete počinje da teži ispunjenju očekivanja drugih, te kritički sagledava svoje crteže. Za mnogu decu crtanje tada nažalost prestaje da bude slobodna, opuštajuća i zabavna aktivnost. Ono postaje zadatak i predmet ocene, te polako dobija svoju teorijsku, školsku formu. 

Zato ćemo postaviti jako važno pitanje: možemo li i trebamo li dete učiti da crta?

Odgovor na ovo pitanje je samo delimično potvrdan. Ono što pre svega možemo da uradimo jeste da pružimo adekvatne uslove za crtanje, da ih upoznamo sa papirom, bojicama, tehnikama i mogućnostima, da ih motivišemo i puštamo da crtaju kada to žele. Nerealan prikaz stvarnosti na papiru ne treba da bude razlog za kritiku, pridiku ili obučavanje od strane roditelja. Svaki crtež je jedinstven, autentičan odraz unutrašnjeg sveta konkrenog deteta i za njega on ima smisla. Zato što je crtanje stvar želje i odlučnosti, a ne stvar talenta zato je i pohvala ono što će podstaći dete da neguje tu svoju prirodnu potrebu da se izrazi kroz crtež. Ovo se posebno odnosi na decu školskog uzrasta, izrazito osetlljivu na reakcije okoline. Svoje ideje ili znanja plasirajte u vidu sugestije, a ne kritike i pustite dete da spontano razvija i neguje ljubav prema crtanju. 

Zato hvalite, podstaknite i dajte vetar u leđa vašem malom crtaču i ne zaboravite da je crtanje izuzetna prirodna izražavačka aktivnost koja će vašem detetu pomoći da:

• kanališe i izrazi emociju,

• razvije finu motoriku, 

• uspostavi bolju oko-ruka koordinaciju,

• nauči da se kreativno izražava i misli divergentno,

• pripremi “teren” za učenje pisanja, odnosno unapredi rukopis,

• poveća dijapazon pažnje,

• nauči da razume sopstvene i emocije drugih,

• uči i razvija sposobnbosti samoregulacije, 

• se zabavi, opusti i bude ono što jeste.