Odrastao čovek uvek će tražiti smisao, poentu i temu koja stoji iza nekog likovnog stvaralaštva bilo da je u pitanju skulptura, fotografija ili običan crtež. Za dete crtež je pre svega putovanje, pa tek onda cilj, on je izraz i sredstvo komunikacije. Posmatrajući šta i kako dete crta stičemo uvid u ono što oseća, želi i misli. Zbog toga dečiji crtež ima određenu vrednost za psihologe, vaspitače i pedagoge, a u ovom tekstu malo ćemo zagrebati po površini kako bismo pomogli roditeljima da i sami bolje razumeju značenje dečijeg stvaralašta.

Roditelj koji želi da bolje razume i “dekodira” crtež svog deteta treba da obrat pažnju na:

• Prvi utisak koji crtež ostavlja: Verovali ili ne, prvi utisak u nekim slučajevima ne vara. Naročito ne roditelja. Ukoliko na prvi pogled crtež vašeg mailšana izgleda deprimirajuće, mračno, haotično, zabrinjavajuće po formi ili sadržaju (pogotovo ako se ovakve teme ponavljaju) imajte u vidu da tamo gde ima dima često ima i vatre. 

• Boje: Ličnost u razvoju svakodnevno doživljava niz senzomotornih utisaka. Zdravo, srećno dete  s lakoćom će upijati, učiti, upoznavati sebe i širiti pogled na svet. Prisustvo širokog dijapazona boja na crtežu, prema brojnim psiholozima, ukazuje na baš takvo dete. Dominacija konkretnih boja govori dosta o ličnosti malog umetnika.                                                                                  Roza boja omiljena je kod devojčica i neretko ukazuje na potrebu za ljubavlju i nežnosti. Crvena je boja uzbuđenja i najčešće je biraju deca koja ne žele ništa da propuste. Ljubičasta i crna boja aludiraju na potrebu za dominacijom i najčešće ih upotrebaljavaju deca koja zahtevaju više pažnje i koja su po prirodi dominantnija. Plavu boju preferiraju brižna deca koja uživaju u društvu drugih. Za zelenu boju najčešće se odlučuju mali umetnici, kreativni, inteligentni, mališani koji uživaju u tome da budu jedinstveni i drugačiji od drugih. Žuta boja je boja koju koriste inteligentna deca vesela i razdragana po prirodi. 

• Kompletnost: Svako će dete u nekom trenutku započeti nešto što neće završiti. U tome nema ništa čudno. Međutim, ukoliko dete često svoje crteže ostavlja nezavršene, ukoliko prečesto briše i ispravlja ono što crta neretko je reč o nesigurnom ili anksioznom mališanu. Pronađite način i sferu u kojoj ćete vašem mališanu podići samopouzdanje, bodrite ga i podstičite da završi crtež koji je započeo, istovremenu imajući na umu da je kod male dece proces ono u čemu deca uživaju, a ne cilj. Česti nezavršeni crteži mogu biti pokazatelj impulisvne ličnosti deteta. 

• Pozicije: Deca starijeg predškolskog uzrasta crtaće sebe u raznim situacijama, Pozicija lika deteta na papiru dosta govori o malom autoru. Lik nacrtan sa leve strane govori o introvertnom, stidljivom detetu i njegovoj potrebi za bliskošću sa majkom, dok se subjekat nacrtan na desnoj strani papira dovodi u vezu sa komunikativnom i otvorenom ličnošću deteta i ocem u njegovom životu. Sigurno dete crtaće sebe u odgovarajućoj veličini u odnosu na ostale subjekte. 

Crteži koji u sebi sadrže mnoštvo detalja mogu da ukažu na dete perfekcionistu, njegovu potrebu da se trudi ili dokaže, ali i na inteligentno i uporno dete koje ima izraženu moć zapažanja. Izgled linija takođe govori o prirodi deteta, odnosno onome šta oseća i doživljava. Mališan koji crta debele linije ličnost je snažnijeg temperamenta, ali se ovakav način crtanja dovodi u vezu i sa besom i agresijom. 

Vaše dete će crtati sve ono što vidi, doživi i oseti, a sam sadržaj onoga što crta moći će da kaže i ono što se na oko ne vidi, a važno je da se razume. 

1. Nasmejano sunce: Sunce se često nalazi na dečijim crtežima. Nasmejano, centralno pozicionirano sunce dobar je pokazatelj emotivno izbalansiranog i srećnog deteta. 

2. Čudovišta: Deca vole priče o superherojima, neverovatnim i nepostojećim bićima. Kada njihova mašta radi sto na sat oni crtaju sve ono što vide ili dožive slušajući takve priče. Stoga čudovišta jedna su od omiljenih tema za crtanje (pogotovo kod dečaka). Najčešće je reč samo o interpretaciji likova iz priča ili osmišljavanju sopstvenih. Psiholozi ipak navode da crteži ovakvog sadržaja mogu da ukazuju na dete koje se nalazi u poziciji potčinjenog, koje oseća nemoć i potrebu da se sa njom izbori. 

3. Likovi iz okruženja: S obzirom na to da je crtanje pre svega sredstvo izražavanja za dete, prikazivanje porodice i bliskih ljudi iz okruženja u  kontekstu crtanja način je na koji ono ekspresionira snažne i duboke emocije koje ga vezuju za ljude koji zauzimaju centralne pozicije u životu i odrastanju deteta. Ovi crteži mnogo govore. Odnos veličina likova na crtežu govori o tome kako dete percipira sebe u okviru svoje porodice ili neke druge grupe. Ukoliko je nacrtan lik deteta izrazito manji u odnosu na druge likove to može da ukaže na nisko samopouzdanje deteta, odnosno osećaj manje vrednosti. Sa druge strane, lik osobe predstavljen u najvećoj veličini često govori o tome koja je osoba najvažnija, odnosno najbliža mališanu. Nasmejana lica subjekata dobar su znak i govore o srećnom i dobro izbalansiranom okruženju u kojem dete raste, dok su likovi koji izražavaju bes ili agresiju nad detetom često signal da nešto ne štima u užoj, široj porodici ili drugoj društvenoj grupi u kojoj se dete kreće. 

4. Rupa u zemlji: Dete koje je u bližoj prošlosti doživelo neki lični gubitak (bilo da je u pitanju smrt člana porodice, ili izgubljeni kućni ljubimac) crtaće rupe u zemlji. Ukoliko je dete na crtežu samo pored rupe reč je o usamljenom mališanu kojem je potrebno posvetiti dodatnu pažnju kako bi bolje prebrodilo gubitak koji oseća. 

5. Oblaci i kiša: Često crtanje oblaka i kiše stručnjacima signalizira da u životu deteta postoji strah sa kojim se nosi, odnosno anksioznost koju oseća. 

6. Kuća: Primetili ste da deca iz nekog razloga vole da crtaju kućice. Pored toga što kuća signalizira dom koji je izuzetno važan detetu, način na koji je kuća nacrtana može da pruži dobar uvid u to kako dete percipira okolinu i kakav odnos zauzima prema njoj. Kuća sa mnogo prozora govori o detetu koje voli društvo i koje nema problem da primi ljude u svoj život. Nacrtani puteljci i staze koje vode do kuće ukazuju na dobro socijalno adaptirano dete. Kuće sa malo prozora i zatvorenim vratima znače nešto zatvoreniji odnos prema društvu. 

Jako važno! Pre nego što počnete da dekodirate svako remek delo svog mališana imajte u vidu da je crtež najčešće samo to - crtež zaigranog i maštovitog deteta koje uči i upoznaje svet oko sebe, bez nekog izrazito dubokog i potencijalno zabrinjavajućeg smisla. Crtež deteta se uvek sagledava u kontekstu zbira brojnih pokazatelja uslova u kojima dete raste, kao i ponašanja koje ispoljava. Ukoliko, pak, brinete da je posredi nešto ozbiljnije ohrabrujem vas da razgovarate sa zaposlenima u vrtiću ili školi, ili nezavisno potražitepomoć pedagoga, psihologa ili terapeuta. Savet stručnjaka se preporučuje u sledećim situacijama:

• Kod deteta postoji trend crtanja crteža koji u sebi sadrže elemente agresije (ubistva, oružja, borbe);

• Ljudsko telo predstavljeno na crtežima je dezintegrisano, odnosno delovi tela su odvojeni i ovaj trend se ponavlja;

• Dete često koristi previše tamnih boja;

• Dete crtežom sebe predstavlja izrazito manjim u odnosu na druge figure ili subjekte.