Vreme u kojem raste vaše dete vreme je naučnog prospriteta i tehnološkog izobilja. Bez zadrške možemo da tvrdimo da smo okruženi podražajima bukvalno na svakom ćošku. Naša čula i naš mozak nisu konstruisani tako da mogu lako i brzo da obrade ovu količinu informacija pa stoga ne iznenađuje ni podatak da iz godine u godinu raste broj dece koji se suočava sa problemima deficijentne koncetracije. Ovaj problem prati dete na svakom segmentu njegovog akademskog razvoja što povratno deluje na samopouzdanje deteta te njegov odnos prema društvu i autoritetu.

Tačno je da postoje pojedinci kod kojih je predispozicija za nastajanje ovog problema urođena i genetički data, ali daleko od toga da je ovaj problem nerešiv. Koncetracija može da se vežba. Čim pre tim bolje. Ona će biti važan osnov za budući akademski i profesionalni rast vašeg deteta. Zato krenimo od početka.

Počeci su važni

Dobar start je sve. Mozak vašeg mališana se najintezivnije razvija upravo u prvim godinama života. Zato je ključno povesti računa o tome kako provodi vreme. Ukoliko je vaše dete beba ili mlađeg predškolskog uzrasta ograničite vreme koje provodi ispred ekrana, gledajući crtaće ili igrajući video igre. Svom mališanu obezbedite podsticajno okruženje u kome će moći da uči, upoznaje svet, ali i sopstvene sposobnosti. Prednost dajte onim igrama koje angažuju sitnu motoriku, različite misaone aktivnosti poput serijacije, klasifikacije, koje zahtevaju trud ali i odgovaraju interesovanjima deteta. Uključite ga u kućne poslove i dajte mu vremena koliko mu je potrebno da vam pomogne i da se fokusira, oseti korisno i sposobno. Učite ga strpljenju i zalaganju, te mu dozvolite da se ponekad i pomuči kako bi ostvarilo neki svoj cilj.

Zdrave životne navike

Slab fokus često je rezultat loših životnih navika koje se posebno odražavaju kod male dece. Dete koje ne spava dovoljno teško će moći da usmeri svoje misaone snage na aktivnosti koje zahtevaju trud i pažnju. Ishrana takođe igra ulogu. Neka jelovnik vašeg deteta sadrži što manje šećera i nezdravih masnoća. Podstičite ga da što više vremena provodi u prirodi, na čistom vazduhu u kretanju i istraživanju sveta. Redovan san, zdrava hrana i boravak u prirodi “hrane” mozak vašeg deteta i pomažu njegov fizički, ali i intelektualni razvoj.

Concentration boost tehnike

Centralni nervni sistem odlikuje svojstvena plastičnost, odnosno mogućnost prilagođavanja i menjanja shodno aktivnostima kojima ga izlažemo. Ovo je dobra vest zato što što podrazumeva mogućnost uvežbavanja, odnosno jačanja koncetracije kod deteta. Postoje brojne aktivnosti koje služe upravo toj svrsi, a koje su uz to zabavne i neretko uključuju celu porodicu. Igre pamćenja, društvene igre, puzle, kreativne aktivnosti, bojanje, preslikavanje, ukrštenice i lavirinti samo su neke od brojnih igara koje će naučiti vašeg mališana da usmeri i zadrži pažnju na konkretnoj aktivnosti. Više o ovim tehnikama pročitajte ovde.

Ličnost deteta

Neka deca su energičnija, bučnija i više im leže aktivnosti koje iziskuju fizičku snagu, spretnost i brzinu. Druga deca će više uživati u mirnijim igrama, čitajući knjige ili slažući puzle. Postoje deca koja mogu lakše i duže da se koncetrišu kao i ona koja moraju malko da se pomuče da bi to postigla. Nismo svi isti i nemamo svi isti kapacitet za konkretne aktivnosti. Zato uvažite ličnost svog deteta, ono što ono istinski jeste i šta mu prija u svakom aspektu njegovog razvoja pa tako i u ovom!

Uzrast deteta

Sposobnosti deteta sazrevaju u skladu sa njegovim celokupnim razvojem. Sa godinama raste i sposobnost samoregulacije pažnje, odnosno strategije njenog voljnog usmeravanja kao i njen opseg. Isto tako, smanjuje se lakoća odvraćanja pažnje u odnosu na okolinu. Smatra se da je broj minuta koje dete koristi za koncetraciju jednak broju njegovih godina na šta se dodaje 2. To znači da će četvorogodišnje dete biti sposobno da bude skoncetrisano 6 min, desetogodišnje 12, itd. Vreme za koje dete može da usmeri svoju punu pažnju na određenu aktivnost raste ako dete ovu svoju sposobnost vežba raznim tehnikama, igrama ili kreativim aktivnostima.

Rutina

Dete je biće rutine. U svojim ušuškanim životnim navikama zna kada šta može da očekuje te mu je lakše da planira i organizuje svoj dan. Zajedno odredite vreme za obroke, odmor i učenje. Postarajte se pritom da detetu ostane dovoljno vremena za igru, mirovanje i sanjarenje. Pazite da ga ne preopteretite obavezama. Ono je maštovito i potreban mu je lični prostor kako bi raslo u skladu sa energijom koju kao dete ima. Ako mu to obezbedite pozitivan ishod odraziće se i na njegovu sposobnost koncetracije kao i na akdemsko postignuće.

Roditelj kao primer

Ako ste i sami rasuti na milion strana, ako prilikom zajedničkog učenja sa detetom ne uspevate da održite pažnju, ako poslove koje započnete često ne privedete kraju velike su šanse da će dete ovaj model da usvoji ugledajući se na vas. Isto važi i kada je slučaj obrnut. Zato povedite računa o tome kakav primer dajete. Savet plus: ostavite telefon, isključite televizor i računar kad god je to moguće. Gledajući vas dete će želeti isto tako da provodi sate iza ekrana, što će potom nepovoljno uticati na razvoj njegove koncetracije.

Isključite ometače koncetracije

Svaki čovek, a pogotovo dete imaće problem da se skoncetriše na konkretnu aktivnost ukoliko su njegova čula “atakovana” sa svih strana. Glasna muzika, prejako svetlo, ekrani na svakom ćošku, haos i nered u radnom ili prostoru za igru deteta distraktori su njegove pažnje. Isključite ih. Organizujte odgovarajuću radnu atmosferu koja će pomoći vašem detetu da se skoncetriše na domaće zadatke, čitanje ili bojenje i crtanje. Muzika neka bude lagana, a svetlo što prirodnije. Povedite računa da dete provodi svoje vreme u provetrenim i urednim prostorijama. Ovo je polazna tačka za uspešno učenje i razvoj pažnje.

Motivacija

Sposobnost koncetracije kod čoveka generalno, a pogotovo kod deteta, usko je povezana sa privlačnošću koju neka aktivnost ima za nas. Zato motivišite dete. Hrabrite ga i bodrite na svakom koraku, pohvalite trud, zalaganje i napredak. Iako ta motivacija treba da bude prevashodno unutrašnja, nema ničeg lošeg u tome da svom mališanu poklonite neku sitnicu, napravite omiljeni kolač ili ga izvedete u bioskop kao nagradu za napor koji ulaže. Zajedno sa svojim detetom pratite njegov napredak tako da ono zaista može da ga vidi. Koristite, na primer, peščani sat kako bi mu na vrlo praktičan način pokazali kako raste njegov kapacitet za koncetraciju. Ovako ćete ga motivisati, pokazati mu da se njegov trud isplati te mu istovremeno pomoći da razvije skilove organizacije i upravljanja vremenom.

Stres i emocije

Ukoliko je dete često u kontaktu sa stresorima sa kojima nema dovoljno kapaciteta da se izbori ono će biti u stanju stalne pobuđenosti zbog čega neće moći da usmeri svoju energiju na zadatke koji zahtevaju koncetraciju. Velike količine hormona stresa, kortizola, direktno utiču na strukturu mozga u razvoju oštećujući ponajviše one regije zadužene za izvršne funkcije. Pored ovoga važno je da znamo da se u korenu kognitivnih problema i problema sa koncetracijom često kriju problemi emocionalne prirode i da se rešenje u tom slučaju nalazi u obezbeđivnju stručne pomoći detetu ili porodici kao sistemu čiji je deo.

Imajte na umu da je mozak plastičan organ koji se u određenoj meri menja i prilagođava u skladu sa podražajima i aktivnostima kojima ga izlažemo. Vaše se dete nalazi na putu svoje formacije, a vi kao roditelj imate tu moć ali i odgovornost da pomognete svom detetu da odraste u osobu koja će moći da se nosi sa izazovima vremena u kojem živi i vremena koji tek dolazi.