Čini se da današnja deca prvo nauče da se igraju telefonima i računarima, pa tek onda da hodaju, pričaju ... Mladi pripadnici informatičkog društva teško se odvajaju od svojih pametnih uređaja, dok oni najmlađi još u pelenama savladaju osnove baratanja mobilnim telefonima, daljinskim upravljačem, tabletom ili klasičnim računarima. Uprkos upozorenjima pedijatara da dugotrajno sedenje ispred ekrana ugrožava zdrav psihofizički razvoj deteta, sve je više roditelja koji ništa loše ne vide u tome da njihova deca posede mirno sat ili dva uz neki od pomenutih uređaja. Naša deca jesu mali digitalni urođenici i stoga ih ne možemo izolovati iz digitalnog sveta u kome rastu, ali je važno da razumemo kada i u kojoj meri dete upoznati sa informacionim tehnologijama.

Pre svega, potrebno je da razumemo da vreme provedeno ispred ekrana nije isključivo pasivno, receptivno vreme u kojem informacija putuje linearno. Sve je više interaktivnih tehnologija koje angažuju različite misaone operacije kod deteta. Pored pasivne i receptivne primene informacionih tehnologija (kakvi su najčešće gledanje filmova, serija, čitanje različitog online sadržaja), razlikujemo još i interaktivnu primenu (igranje video igara, istraživanje interneta), upotrebu u komunikacione svrhe ili svrhe kreiranja multimedija ili nekog drugog sadržaja. Svaka od ovih aktivnosti poseduje određena vaspitno-obrazovna svojstva. Međutim ono što razlikuje bezbednu od ugrožavajuće primene savremenih tehnologija, bez obzira na to o kakvoj aktivnosti je reč, jeste vreme provedeno za njima. Količina vremena koja je preporučena od strane stručnjaka raste sa uzrastom deteta.

Prvo i osnovno – vaše dete neće ništa izgubiti ukoliko ga kasnije upoznate sa računarima, telefonima, televizijom. Ono neće biti nesposobno ili informatički nepismeno. Naprotiv, vrlo lako će se snaći u digitalnom svetu kad god ga sa njim upoznali. Ono što može da izgubi nepovratno jeste vreme za njegovo prirodno i aktivno odrastanje i učenje. Ovo se posebno odnosi na najmlađi predškolski uzrast.

Čvrsto stojim iza uverenja da deca mlađa od dve godine nemaju šta da rade ispred ekrana. Bez obzira na količinu edukativnog sadržaja namenjenog deci ovog uzrasta svaki minut proveden za računarom ili televizorom je minut manje boravka u prirodi, istraživanja i aktivnog učenja kroz igru i komunikaciju sa okruženjem. Baška sve negativne posledice koje proizilaze od dugotrajnog izlaganja ekranima, od poremećaja sna, koncetracije, tendencije ka razvijanju zavisničkih crta ličnosti i sl. Naša deca vole ono što im mi ponudimo, svoja interesovanja grade u skladu sa onim što im predstavimo kao njihovo okruženje. Sa druge strane, deca se jako lako „navuku“ na ekrane i činjenica da ih samo oni smiruju trebalo bi da deluje pomalo onespokojavajuće. I sama sam majka i svesna sam težine izazova. Ali isto tako znam da je moguće ukoliko izaberemo „teži put“ i zauzmemo čvrstu poziciju.

Kada napune dve (ili još bolje tri) godine polako možete svog mališana da uvedete u digitalni svet. To ne znači da je sada ok postaviti ga ispred ekrana i dati mu da odgleda dva, tri animirana filma u nizu. Ne. Njihovim mozgovima je i dalje preko potrebna fizička aktivnost, razgovor, baratanje predmetima iz okoline, stvaranje i igranje. Preporučena „dnevna doza“ za decu uzrasta od 2 do 5 godina je do sat vremena izloženosti ekranima.

Optimalno vreme za ekrane, kada su starija deca u pitanju jeste do dva sata na dan. Realnost je, međutim, takva da tinejdžeri u većini slučajeva izlaze iz preporučenih okvira. Njima su ove tehnologije potrebne ne samo za zabavu već i za komunikaciju i učenje. Ovaj je uzrast uglavnom kritičan kada je u pitanju kontrola vremena provedenog iza ekrana, pre svega na računarima. Vaše će dete u jednom trenutku možda zapasti u fazu kada ćete ga teško odvajati od telefona ili računara. Međutim, ukoliko ste na vreme (pre svega u predškolskom uzrastu) postavili čvrste i temeljne granice kada je u pitanju vreme koje dete provodi iza ekrana, te pomogli svom detetu da razvije zdrave životne navike nemate zbog čega da brinete. Većina mladih naviknutih na redovnu fizičku aktivnost, druženje u realnom prostoru i vremenu i samo će prepoznati granicu te svoje vreme organizovati tako da ono ne bude ugroženo dugotrajnim boravkom iza ekrana.

Kako bi ublažila negativne efekte dugotrajne izloženosti savremenim tehnologijama naučite svoje dete da pravi kvalitetne pauze za razmrdavanje koje će mu pomoći da „resetuje“ svoj mozak i pokrene cirkulaciju. Doktor Larry Rosen, profesor psihologije univerziteta u Kaliforniji ističe da je potrebno praviti pauze u trajanju od minimum sat vremena. Za decu mlađu od deset godina to znači maksimum sedenja od 45 min, zatim pauza od sat vremena. Deca uzrasta 10 – 18 godina za računarom ili televizorom treba da provedu maksimalno sat vremena, potom da naprave pauzu istog trajanja. Kod starijih adolescenata gornja se granica sedenja iza ekrana penje na sat i po, sa ponovnom pauzom od sat vremena.

Pravila korišćenja savremenih tehonologija uspostavite kao porodica tako da dete zna koliko i kada sme, kao i posledice kršenja ovih pravila. Bake, deke, tetke i stričeve i ostale zamolite da se ponašaju u skladu sa pravilima koji ste doneli u svom domu. I nemojte da brinete ukoliko baš sve ne bude išlo po planu. Ok je nekada pogledati film koji traje duže od dva sata, ili sa klincima napraviti turnir u nekoj video igrici (pre svega mislim na tate koji jedva čekaju ove momente). Pratite svoje dete. Ukoliko kod njega primetite manjak sna, apetita, lošu koncetraciju ili lošija postignuća u školi uzmite u obzir da uzrok možda leži u količini vremena koje ono provodi na telefonu, računaru ili ispred televizora te u skladu sa tim modelujte svoje vaspitanje, odnosno potražite pomoć stručnjaka iz oblasti vaspitanja.