Igra je biološki i sociološki determinisana aktivnost koja je uvek na neki način vaspitno i obrazovno polje koje dete upoznaje sa svojstvima i zakonitostima sveta koji ga okružuje, te priprema za uloge koje će ostvariti u društvu. Kad se igra dete uvek nešto uči. A možemo li mi kao roditelji nešto da naučimo iz dečije igre? Onako kad, krajičkom oka posmatramo svoje dete u igri i srce punimo radošću i ljubavlju. 

Pred vama je 7 stvari koje možete naučiti o svom detetu dok se igra. Posmatrajući decu u njihovoj igri možemo da: 

Upoznamo njihova interesovanja i želje  

Deca će nam igrajući se uvek pokazati šta je ono što ih najviše fascinira. Primetićete još dok su jako mali da će neka od njih da preferiraju lopte, kocke, neka autiće, lutke, pribor za kuvanje, neka će najviše uživati u konstruktivnim igrama, igrama u prirodi.  Kasnije, pojavom simboličkih igara, deca će birati da se igraju različitih društvenih uloga (učitelja, doktora, pilota, sportista, itd) pri čemu će se najčešće opredeljivati upravo za one uloge koje ih u datom momentu najviše interesuju. Neka od tih interesovanja biće samo prolazna faza, dok će se druga zadržati. Dete je ličnost koja se gradi i menja, ali u okviru te ličnosti postoje stabilne komponente sa kojima ćemo se upoznati već u ranom predškolskom periodu i koje će nam se, između ostalog,  pokazati i u kontekstu slobodne i nesputane igračke aktivnosti.

Steknemo uvid u razvojnu fazu u kojoj se nalaze

Detinjstvo je obeleženo brojnim fazama koje je nemoguće zaobići, preskočiti, zaustaviti (iako bi mnogi roditelji voleli da je to moguće) i koje imaju veliki razvojni značaj za dete. Te ćemo faze kod svog deteta moći da prepoznamo u načinu na koji se igra. Po rođenju ono će imati potrebu da igračke stavlja u usta, potom da baca igračke, da udara rukama o sto, da se diže, skače, okreće u krug dok mu se ne zavrti u glavi, da priča samo sa  sobom dok se igra, da uzima tuđe igračke, da ne daje svoje, itd. Sve su ove faze normalne i potrebne kako bi se ličnost u celovitosti razvila te je potrebno da razumemo da one nisu proizvod hira ili sebičnosti deteta, te da velika je značajna uloga roditelja u uspešnom prelaženju iz prethodne u narednu razvojnu fazu. 

Postanemo svesni njihovih strahova i stvari koje ih tište

Deca će kroz igru na različite načine pokazati svoja osećanja. Jedna od stvari koje možemo da otkrijemo posmatrajući njihovu igru jeste da postoji nešto što ih u manjoj ili većoj meri tišti, plaši ili brine. Bilo da je reč o problemu unutar samog deteta, porodice ili šireg socijalnog okruženja dečja mala psiha ne može u potpunosti da apsorbuje problem niti da ga verbalno iskomunicira  zato ga na neki način katarzično „izbacuje“ kroz igru. Oni se na taj način intrapsihički brane od predmeta njihovog straha ili tuge, odnosno signaliziraju potencijalni problem. Ukoliko problem postoji važno je da razgovaramo sa svojim detetom, pružimo mu podršku i pozitivan primer, te u slučaju potrebe obratimo stručnim licima za pomoć. Igra može da bude pokazatelj, ali i terapeutsko sredstvo u borbi sa neprijatnim emocijama i strahovima. Ukoliko vas zanima istražite šta je terapija igrom .

Prepoznamo njihova osećanja

Nekada ćemo u igri moći da vidimo da li je naše dete uzbuđeno zbog nečega, da li je uplašeno, zabrinuto, usplahireno, zaljubljeno. Odaće ih uloge koje biraju, način na koji se igraju, stvari koje u igri izgovaraju. Važno je da budemo svesni da su, bez obzira na njihov uzrast, emocije koje proživljavaju naša deca njihova realnost i da boje način na koji doživljavaju svet. Zato je potrebno pomoći detetu da razume emocije koje proživljava, da nauči da ih ispoljava na zdrav način, te da ih prihvati kao nešto prirodno i normalno, bilo da su u pitanju prijatna ili neprijatna osećanja.  

Steknemo uvid u eventualne razvojne poteškoće

Određene razvojne smetnje ispoljavaju se tek u postanatalnom razvojnom procesu te ih možemo prepoznati u svakodnevnom funkcionisanju deteta, samim tim i kroz igru. Štaviše, igra je važan pokazatelj potencijalnih poteškoća u razvoju deteta. Jedan od najvažnijih pokazatelja smetnji u kognitivnom razvoju deteta jeste izostanak ili disharmonija simboličke igre. Ukoliko dete ne može da ostvari scoijalne kontakte u toku igre, odnosno nije zainteresovano za bilo koji vid igranja uloga ili tema i nakon treće godine života obratite se stručnim licima. Kod bilo koje razvojne poteškoće važno je reagovati na vreme i pomoći detetu što ranije. 

Pored ovih problema kroz igru se mogu prepoznati i problemi hiposenzibilnosti ili hipersenzibilnosti odnosno povišene ili smanjene senzorne potrebe deteta, kao i problemi sistema ravnoteže. 

Upoznamo društvo u kojem se kreću

Za harmoničan razvoj ličnosti deteta, pored interakcije sa odraslima važna mu je i potrebna interakcija sa vršnjacima. Posmatrajući igru vašeg deteta sa vršnjacima videćete na koji način ono sebe pozicionira u datoj vršnjačkoj grupi. Uočićete da li mu prija određeno društvo, kako se snalazi među vršnjacima, kako njega doživljavaju druga deca, koje uloge bira, da li preferira individualnu ili igru u grupi. Isto tako, dok se igra dete će često ponavljati ono što je čulo od vršnjaka, ponašaće se na način svojstven vršnjačkoj grupi kojoj pripada. Bilo da je dete mlađe ili starije značiće vam da na vreme reagujete ukoliko vidite da se uticaj vršnjaka u određenim aspektima negativno odražava na ponašanje vašeg deteta.     

Upoznamo sebe

Gledajući vaše dete kako se igra često će vam se učiniti da čujete ili vidite sebe. Deca su poput malih sunđera. Čini se da najviše upijaju upravo ono što pokazujemo svojim ponašanjem ili ono što govorimo a nije upućeno njima. Isto tako, često mogu da reflektuju način funkcionisanja porodičnog sistema u kojem odrastaju, da kopiraju obrasce ponašanja, uloge, načine na koje se kao roditelji ophodite prema svom detetu. Nekada će vam se svideti ono što vidite, nekada neće. U svakom slučaju može da deluje otrežnjujuće. Ukoliko želite detetu da prenesete jednu poruku potrudite se da svojim delima ne pokazujete suprotno. Kao roditelj treba da imate integritet. Sa druge strane, u svom detetu možete otkriti neke divne osobine sebe ili svog partnera. Tada s razlogom uživajte u trenutku i budite ponosni što ste svom detetu preneli nešto lepo i vredno.